Оддели - Видеозбирка

Старац Јулијан - О покајању, исповести, греху...
0
Оддел:
Поставено од Сард  .  01 август 2016
0 издвоени
1.259 прегледи
0 допаѓања
0 мислења
Блаженопочивши архимандрит Јулијан (Кнежевић) игуман манастира Студенице један је од стубова наше Цркве. У разговору који је снимљен две године пре његовог упокојења говори о покајању, исповести, гријеху, о мислима, миру, о женама, свештеницима, лажним учитељима и екуменизму.
Архимандрит Јулијан (Кнежевић) рођен је у селу Виткову код Крушевца 1918. године. Крштено му је име Радомир. Основно обарзовање стекао је у свом родном месту. Као дечак одлази у манастир Велуће за време старешине јеромонаха Платона Милојевића, а за тим у манастир Вету и у манастир Вујан код Горњег Милановца. Из тог манастира завршио је са још двојицом монаха, Николајем и Јустином, монашку школу у манастиру Високи Дечани, а онда се замонашио и добио монашко име Јулијан. Ускоро после примања монашког пострига 1938. године, владика Николај у Жичи рукополаже оца Јулијана за јерођакона а затим и за јеромонаха.

По одласку јеромонаха Николаја 1940. у Благовештење да прими управу манастира, јеромонах Јустин постаје старешина манастира Вујна, а отац Јулијан врши дужност пароха и намесника манастира све до краја рата. Крајем 1944. године, због одласка оца Јустина из Вујна, отац Јулијан прима дужност старешине манастира. Те јесени биле су велике борбе око манастира Вујна изнеђу четника, партизана и Немаца, па се због њихове најезде братство манастира морало разбежати у Бресницу и околна села. Свршени теолог Гојко Стојчевић, који тек што је дошао из овчарске Свете Тројице у Вујан, морао је са осталима поћи, али само до манастирске бање Трпче, па се вратио. Са својим нежним здрављем није хтео да иде у неизвесност, која нас је тада пратила, зато се и вратио у Вујан. После неколико дана из те бежаније вратио се и отац Јулијан. Тако су њих двојица живели у манастиру и, бринући тада о њему, чували што се могло сачувати до повратка осталог братства. Отац Јулијан, опслужујући манастирску парохију -- Прислоницу и Брђане, имао је тада много сахрана изгинулих парохијана у борбама и имао је велике невоље и матретирања од разних војски. Али су га као младог, повученог од политике и финог у понашању, а познатог по лепим црквеним проповедима, пријатном разговору и пастирствовању, сви много волели и штитили. иако је тада Прислоница била више партизански настројена, а Брђани четнички.

По мудрости и лепом опхођењу са људима отац Јулијан је био свима познат, зато је рано произведен у чин игумана, тако да је после Другог светског рата он био најмлађи игуман у Жичкој епархији, а можда и у целој нашој Цркви, као што је пред рат његов брат од стрица (Предраг) монах Тимотеј постао у Жичи најмлађи ђакон, са непуних 17 година.